ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti

- Kako se tacno povezuje ADSL

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)

ADSL je tehnologija za prenos digitalnih podataka velikom brzinom preko postojece telefonske linije. Za razliku od pristupa Internetu preko komutirane telefonske linije (pristup preko modema), ADSL omogucuje stalnu vezu sa Internetom.

Kako radi ADSL

Telefonska pretplatnicka linija se relizuje preko jednog para bakarnih zica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasicnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih zica postoji mogucnost da se prenosi siri frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili vise opsega.
Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobracaj (prenos govora), posebnim filtrom (splitter-delitelj frekvencija) je odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.


Slika 1. – realizacija ADSL-a

ADSL koristi dve razlicite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji sluzi za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljucuje obican telefonski aparat ili ISDN terminalni uredjaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obicne telefonske linije ili preko baznog ISDN prikljucka.

ADSL primopredajnik se prikljucuje na drugi izlaz delitelja i omogucuje protok podataka sa korisnickog racunara ili mreze na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvodjaca, moguca je integracija mreznog rutera, svica ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobracaj deli na dva dela: telefonski saobracaj koji se prosledjuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se salju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

DSLAM obezbedjuje glavnu razliku izmedju ADSL servisa i servisa realizovanih preko kablovskog modema. Korisnici kablovskog modema dele mreznu petlju gde dodavanje novih korisnika znaci smanjenje perfomansi servisa. Dodavanje novih ADSL korisnika ne dovodi do pada perfomansi sve dok ukupan broj korisnika ne dovede do zagusenja Internet veze provajdera sto se lako resava prosirenjem ukupne veze provajdera.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je "cista" bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnicka linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih zica do korisnika.
Drugi uslov je da je na Vasoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajuci precnik zica.

Primena i prednosti ADSL-a

Analizom potreba manjih firmi i kucnih korisnika (SOHO) primeceno je da nije potrebno omoguciti simetrican prenos podataka. Naime, visestruko je veci protok koji ovi korisnici ostvaruju u prijemnom smeru nego sto salju.
ADSL je osmisljen kao asimetricni sistem prenosa koji se realizuje preko analogne telefonske linije i obezbedjuje istovremeni prenos analognih (govornih) i digitalnih podataka (velika brzina preko stalne veze sa Internetom)

Prednosti ADSL-a su visestruke:
- omogucuje stalnu vezu sa Internetom uz povoljne cene; potrebno je da imate kompjuter sa slobodnim USB prikljuckom ili mreznu kartu (Ethernet),
- moguce je odabrati razne pakete vezano za brzine protoka (256/64kbps, 512/128kbps, 768/192kbps, itd)
- realizacija je preko postojece telefonske linije i kucne instalacije; zadrzavate postojecu telefonsku liniju uz uobicajeno obavljanje telefonskih razgovora,
- ADSL servis se moze realizovati bez obzira na tip telefonskog prikljucka koji korisnik ima (analogni telefonski prikljucak, ISDN prikljucak, ...); jedini uslov je da se korisnik nalazi na podrucju na kojem je moguca instalacija ADSL prikljucka,
- prilikom realizacije ADSL servisa na postojecu ISDN liniju korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza
- povoljna cena potrebne ADSL korisnicke opreme,
- zadrzavate postojeci broj telefona ukoliko Vam je telefonska linija realizovana preko "ciste" bakarne parice.

Link

Zvanicne statistike od septembra ove godine govore da je stanje zastupljenosti providera ovakvo:
SezamPro AD[S]L 38.78%
EUnetADSL 27.63%
BeotelNet ADSL 14.26%
BeocityNet ADSL 8.15%
VeratNet ADSL 3.33%
YUBCnet ADSL 3.76%
PTT NET ADSL 1.93%
Bitsyu.net ADSL 1.42%
Teleport ADSL 0.61%
Softnet 0.07%
Neobee ADSL 0.05%
SBB 0.02%

A sto se tice brzine zakupljenih paketa situacija je ovakva:
256 Kb/s: 63.59%
512 Kb/s: 23.85%
768 Kb/s: 12.56%

ADSL - Osnovni pojmovi

Asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line) je asimetrična u smislu brzine prenosa podataka tj. to znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži. Prenos se vrši po telefonskoj bakarnoj parici pretplatnika.

Uvod

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako što je za svaki servis građena posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mreža za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza između telefonskih pretplatnika i «njihovih centrala» najvećim delom je išla preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajući u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kuće, telemedicina, učenje na daljinu, interaktivne mrežne igre, radio i TV, on-lajn kupovina) bilo je logično očekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korišćenja postojeće infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za nečim što bi omogućilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omogućava da se po postojećoj infrastrukturi (bakarnim paricama) pruži krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mreži i uslugama koje ona pruža, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s).

Šta je ADSL

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, međutim, ona koja se danas najčešće koristi je takozvana asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetričnost, zapravo znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mreži). Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetične (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće, itd.) gde mnogo više informacija korisnik "preuzima" sa mreže nego što ih njoj "šalje". Obezbeđivanje širokopojasnih i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog čvora kao i sa ostalim «tradicionalnim» pretplatnicima. Širokopojasnim servisima se upravlja na nivou širokopojasne mreže od strane pružaoca ove usluge.

Kako radi ADSL

Kroz bakarnu paricu može se preneti mnogo više podataka nego što je sadržano u signalu telefonskog razgovora. ADSL koristi "višak" ovog kapaciteta za prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji može da se odvija paralelno/istovremeno. Čitav princip se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu za određene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloživi frekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dela. Za govornu komunikaciju potreban je ograničen propusni opseg, jer ljudsko uvo može registrovati zvuk u opsegu od 20 Hz do 16000 Hz što predstavlja samo jedan deo raspoloživog frekventnog propusnog opsega bakarne parice. Osnovni opseg koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom, takozvanim spliter-om, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji šalje informacije od korisnika ka mreži (aploud). Treći propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku (daunloud).

Struktura DSL mreže

Postojeća telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mreža nije u startu prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne određene izmene na postojećoj telefonskoj mreži. Da bi se stvorila mreža za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

Strana pretplatnika

Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem. Razdvajač je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajač-a se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili preko baznog ISDN-a.

DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajač-a i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara na DSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno razdvajač, služi za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:
računar se spaja preko USB-a
računar se spaja preko mrežne kartice

Strana centrale

U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga čine razdvajač (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajača je da sav saobraćaj koji stigne do njega preko pretplatničke linije, podeli na dva dela:
telefonski saobraćaj - koji šalje ka telefonskoj mreži i
digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Ovde dolazimo do najveće razlike između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu preko kabl modema: ADSL preko DSLAM-a obezbeđuje rezervisanu vezu svakom priključenom korisniku i ne postoji nikakva zavisnost između kvaliteta usluge i broja korisnika, dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na granu kabla smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.